|
MANASTIR VRAĆEVŠNICA
 |
|
Srpski srednjovekovni manastiri su retko bili mesto gde se narod samo okupljao i Bogu molio. Većina ih je tokom burne prošlosti bila i riznica narodnog blaga, središte kulturnog i duhovnog života i nemi svedok istorijskih događaja. Izuzetak nije ni manastir Vraćevšnica. Podignuta sredinom prve polovine 15.veka, na južnim obroncima Rudnika, okružena gustom šumom i daleko od carskih drumova, zadužbina Radiča Postupovića je vazda bila pogodno mesto da se nešto važno sačuva ili nešto značajno reši. Ovde je, na primer, 1812. godine Karađorđe upoznao narod sa odredbama Bukureškog mira koji se, kako se pokazalo, bio koban za sudbinu Prvog srpskog ustanka. Na istom mestu, tri godine kasnije, Srbija je ponovo vaskrsla. Odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka je doneta upravo ovde, u noći uoči narodnog zbora u Takovu, na Cveti 1815. godine.
Ipak, i pored besputnosti i skrovitosti, Vraćevšnica je često stradala. Paljena je tokom ratnih pohoda, ali i u mirnim vremenima. U poslednjoj velikoj nesreći, 1920. godine, požar je uništio konak kneza Miloša i zajedno sa njim veliku zbirku slika, knjiga i drugih kulturnih vrednosti. Ali i ono što je sačuvano i kasnije obnovljeno, vredno je videti i doživeti. |
Nesuđeno počivalište Obrenovića |
Do Vraćevšnice se stiže putem od Gornjeg Milanovca prema Kragujevcu. Desetak kilometara od Ibarske magistrale se skreće levo a zatim se nastavlja dobrim, ali uzanim kolovozom. Na samoj raskrsnici je postavljen putokaz, a sledećih pet kilometara ne morate ništa pitati. Put vas vodi pred sama manastirska vrata. Stigli smo popodne, oko pet sati, a to, verujemo, i nije pristojno vreme za posetu svetinji. Sestrinstvo je žurilo da obavi svoje poslušanje pre večernje molitve, pa smo, na trenutak, pomislili da će ih naš zadocneli dolazak u tome omesti. A i da je tako bilo, ništa nismo primetili. Prišla nam je mlada monahinja, jedva da je dvadesetu prešla, pomenula Gospoda i ponudila da sednemo. Poslužila nas slatkim od šumskih jagoda i čašom hladne izvorske vode. Dok je naš fotograf „jurio“ poslednje zrake sunca, sedeli smo pod nadstrešnicom i gledali nestvarnu sliku. Kao da nas je nekakav vremeplov vratio vekovima unazad.
U sredini porte je crkva posvećena svetom Đorđu. Iza nje, na severnoj strani, podignut je spomenik baba Višnji, majci Miloša Velikog. Pored nje je sahranjeno i troje maloletne kneževe dece, a vladareva namera je bila da ovde počivaju i drugi Obrenovići. Želja mu se nije ostvarila. Nešto dalje, uz same manastirske zidine, vidi se i malo monaško groblje. U dva reda, obeleženih samo krstom i cvećem, izbrojasmo dvadesetak humki. Isto toliko ima i monahinja. Svako prebiva u svom svetu i niko nikom ne smeta. U veri koja uči da niko zauvek ne umire, valjda je i to razumljivo.
Manastirsku crkvu opasuje zid kru žnog oblika. Sa unutrašnje strane, jedna do druge, nižu se konak, trpezarija, riznica, biblioteka i druge potrebne zgrade. Potiču iz različitog doba, različiti su i stilovi gradnje, ali sve predstavlja skladnu celinu. Prošetasmo kamenim, lepo uređenim stazama i taman kada smo pomislili ko je sve njima tokom vekova hodio, naša domaćica poče da nabraja... Osim Obrenovića, u manastir su dolazili ili su u njemu kraće boravili i Joakim Vujić, Feliks Kanic i drugi putopisci. Za vreme službovanja u Kragujevcu, tokom letnjih raspusta, ovde je živeo i slikao Đura Jakšić. Mnoga vredna dela je ovde ostavio, ali sem portreta kneza Miloša, sve drugo je vatra progutala.
.
|
|
Ipak, manastirska riznica i dalje čuva vredne tragove prošlosti. Veliki broj starih bogoslužbenih knjiga je ukrašen gravirama u tehnici drvoreza ili bakroreza, a tu su i slike, ikone, tekstilni i metalni predmeti sačuvani tokom vremena. S obzirom na značaj manastira tokom 19. veka, ali i ulogu igumana Melentija Pavlovića uoči i za vreme Drugog srpskog ustanka, ne čudi što je Vraćevšnica najviše darivana u tom periodu. Tu se i danas čuvaju delovi odeće prvog mitropolita obnovljene Srbije, a među brojnim poklonima članova dinastije Obrenovića izdvaja se i dar kneginje Ljubice – celokupno „odjejanije“ mitropolitovo od zlatnotkanog brokata sa vezom od srme. Mogu se videti i autentični putir, kadionica i druga oprema koju je iguman koristio u svakodnevnom životu i radu. Među njima je i originalni Takovski krst, upravo onaj koji su ustanici celivali uoči Ustanka i koji se i danas može videti na poznatnom platnu Paje Jovanovića.
Posebnu atrakciju predstavlja autentični nameštaj koji su upotrebljavali članovi porodice Obrenovića. Tu je veliki gvozdeni krevet kneza Miloša i raskošni salon kralja Aleksandra i kraljice Drage. Salon čine kabinet, dve fotelje, dve visoke stolice, dve obične stolice i dva stočića. Izrađen je od orahovine i ukrašen duborezom sa oznakama dinastije.
Vra ćevšnica je oduvek privlačila umetnike i slikare, ali je malo šta preživelo tokom vremena. Ipak, sačuvana je tradicija pa u ovom manastiru i danas postoji umetnički atelje u kome se rade ikone u maniru žičke ikonografske škole. Koristi se prefinjena tehnologija izrada ikona, na prepariranom drvetu, a svako ko poželi da u svoj dom unese sliku svetitelja, može je posebno naručiti u raznim veličinama. |
U blizini manastira protiče Vraćevšnička reka po kojoj je, verovatno, hram i dobio ime. Ipak, narodno predanje naziv tumači jednim događajem uoči Kosovskog boja. Naime, polazeći na Kosovo, vojvoda Milutin Postupović je poveo i svog mlađeg sina Radiča. Uoči polaska, Radič se pomolio svom zaštitniku – svetom Đorđu i obećao da će sazidati crkvu ako se živ i zdrav vrati kući. Vratio se i zavet ispunio. Inače, Radič je vaspitavan na dvoru kneza Lazara u Kruševcu i do kraja života je ostao odan kneževom sinu – Stefanu Lazareviću. Zbog velike pravičnosti, mudrosti i hrabrosti, bio je omiljen u narodu koji ga je opevao i nazvao „Oblačić Rade“.
|
|
Posebno mesto u manastirskoj riznici zauzima veliko ogledalo, poklon kraljice Natalije, čija veličina znatno nadmašuje visinu tavanice, pa je izloženo ukoso. Osim položaja, neobičan je i povod darivanja. Naime, sredinom druge polovine 19. veka planirana je poseta kraljice ovim krajevima. Zbog lošeg vremena i još lošijih puteva, ali i činjenice da se i sama nije osećala dobro, supruga kralja Milana Obrenovića se pokolebala i rešila da odustane od ovog puta. Narod je, kome je bila važna kraljičina poseta, na neki način preduhitrio. Predanje kaže da je svako na put izneo šta je imao – slamarice, ćilime, jastuke i drugu posteljinu, time izravnjao rupe na drumu i omogućio da se kraljičina kočija nesmetano kreće. Ovaj gest je Nataliju duboko dirnuo, došla je i u znak zahvalnosti narodu podarila veliko ogledalo sa zlatnim ramom.
.
|
|
SVETINJAMA U POHODE
MANASTIR VRAĆEVŠNICA |
Mesto sudbonosnih odluka
Mirovni sporazum između Rusije i Turske, zaključen 1812. godine u Bukureštu, bio je koban za sudbinu Prvog srpskog ustanka. Sa njegovim odredbama Karađorđe je narod upoznao na Velikoj skupštini, održanoj u porti manastira Vraćevšnica. Na istom mestu, tri godine kasnije, Srbi su odlučili da se ponovo dignu na ustanak
|
|
