| |
SUNČANJE JE ZADOVOLJSTVO, ALI SE U NJEMU NE SME PRETERIVATI
 |
|
Sunce podstiče izlučivanje hormona sreće, serotonina, koji smanjuje stres i umor i deluje na dobro raspoloženje. Na indirektan način deluje i na prijatan san, podstičući stvaranje melatonina, i vitamina D, koji je krajnje potreban za zdrav razvoj i rast koštanog tkiva. Sunčanjem dobijamo preplanuli ten, ali treba znati da ono utiče i na starenje kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost. U težim slučajevima oštećuje i vid, slabi imunološki sistem, doprinosi crvenilu, alergijama i malignim oboljenjima.
Ako i pored svega želimo tamne nijanse na svom telu, moramo preduzeti mere opreza. Moramo, pre svega, poznavati osnovne karakteristike zračenja koje emituje Sunce, jer od toga najviše i zavisi kakva će biti boja naše kože, njena kondicija i zdravlje. Tako, na primer, osobe izrazito svetle i pegave puti, plave ili crvene kose, bez dodatne zaštite mogu na suncu da provedu najviše pet do deset minuta. Nešto duže, deset do dvadeset minuta, mogu se sunčati osobe svetlog tena i svetle kose, a osobe tamnijeg tena i crne kose UV zračenju se mogu izložiti i do pola sata. Izrazito tamnoputi i tamnokosi zadovoljstvo mogu da produže i na 40 minuta, a to važi i za osobe koje su postepenenim izlaganjem suncu već dobile tamnu boju. Ako poštujete pravila, bićete srećniji, zadovoljniji i, svakako, zdraviji.
Jedno od najvažnijih pravila je da se UV zračenju (bez obzira na to da li je reč o prirodnom sunčanju ili solarijumu) ne smete izlagati više od 50 puta u toku kalendarske godine. Pritom treba koristiti i sredstva za zaštitu. Ona će vam omogućiti da u toku dana na suncu provedete dva do tri sata, ali nikako od 10 do 17 časova. Tada su sunčani zraci najjači, a njihova štetnost najveća. Boravak u vodi vam predstavlja minimalnu zaštitu, pri čemu je, zbog refleksije, lice još više izloženo zračenju. Pocrneti se, ali i pocrveneti, može i u hladovini, jer površina mora reflektuje i do 80 odsto UV zraka, pesak do 30 odsto, pa se opekotine mogu „zaraditi“ i ako niste na suncu.
Pre sunčanja kožu treba pripremiti. Vitamini E i C, beta karotin, selen i kalcijum, povećavaju otpornost ćelija na delovanje UV zraka. Upravo se zbog toga savetuje da se nekoliko nedelja pre odlaska na more ishrana pojača namirnicama koje obiluju antioksidansima. Treba jesti što više crvenog, žutog i zelenog voća i povrća – salate, paprike, paradajz, šargarepu, pomorandže i kajsije.
Ne treba zaboraviti ni sredstva za negu lica i tela, obogaćena kompleksima protiv starenja kože, i sredstva za sunčanje. Stručnjaci predlažu da prethodno sami pregledate svoju kožu, ili, još bolje, da posetite dermatologa. To se posebno odnosi na osobe sa više od četrdeset mladeža, jer je rizik za dobijanje raka kože kod njih 7 do 15 puta veći u odnosu na druge osobe. Srećom, za razliku od drugih karcinoma, rak kože se uglavnom ne širi, pa je i procenat izlečenja relativno visok. Samopregled možete obaviti i sami, tako što ćete olovkom obeležite krug oko mladeža. Ako je prečnik kruga veći od šest milimetara, treba se obratiti dermatologu ili stručnjacima Instituta za kožno-venerične bolesti.
|
|
Osobine Zaštitni faktor
izrazito pegava put, svetlija kosa 15 – 20
svetla put, svetla kosa, pege 15
tamniji ten, tamnija kosa 10 –15
izrazito tamna put i tamna kosa 10
|
Sunčanje u solarijumu je štetno i ne štiti od sunčevog zračenja kao što se misli – tvrdi dr Gorana Isailović, dermatolog i profesor na Višoj medicinskoj školi. Deset odlazaka u solarijum godišnje, posle nekoliko godina, može dovesti do preranog starenja kože, pojave staračkih pega i fleka, raka kože ili katarakte. Lampe koje se koriste u solarijumima emituju UV zračenja A i B (UVA i UVB). Oba su štetna, a posebno UVB, jer se dugotrajnim izlaganjem ovom zračenju znatno povećava rizik za maligno oboljenje kože. Još veći rizik stvaraju novi, takozvani turbo solarijumi, a uz sve ovo treba računati i na ukupnu dozu zračenja, koju, inače, svakodnevno dobijamo boravkom na suncu. Zbog toga ne postoji bezbedno sunčanje u solarijumu – ističe naša sagovornica. Deset termina godišnje u solarijumu povećava rizik od nastanka raka kože za pet odsto, a dvadeset seansi godišnje u periodu od tri decenije, taj rizik udvostručuje. Ako i pored svega ne želite da odustanete od solarijuma, najbolje je, kažu lekari, da ukupan broj godišnjih termina svedete na dvadesetak.
|
|
Proverite kako koža reaguje |
– Prvi tretman ne treba da bude duži od pet minuta, kako bi se videla rekcija kože. Osobe osetljive na zračenje lako crvene, slabo tamne, pa ne treba ni da posećuju solarijum. To važi i za one koji imaju puno mladeža ili pega. Pre odlaska u solarijum ne treba koristi kozmetičke preparate, dezodoranse, mleko ili ulje za telo, šminku, kao ni lekove – ističe dr Isailović.
Sanja Drča
|
|
HORIZONT, SAVETI
mala nepažnja šteti zdravlju |
Lepa boja lepa i glavobolja
Izlaganje sunčevim zracima će mnoge učiniti srećnijim, zadovoljnijim i zdravijim. Nažalost, preterano sunčanje utiče i na starenje kože, njeno isušivanje, a u težim slučajevima i na stvaranje malignih oboljenja
|
| |
|
|
