|
OHRID – OKOSNICA MAKEDONSKOG TURIZMA
 |
|
Ljudi su od pamtiveka dolazili na obale velikog jezera u prostranoj kotlini na jugu Makedonije, podizali naseobine, trgovali, radovali se životu, ratovali i nestajali u pukotinama istorije. U temelje drevnoga grada su utkane kosti ilirskih Dasareta, antičkih Grka, legionara Starog Rima, pripadnika staroslovenskih plemena, hordi Otomanskog carstva i ko zna kojih sve naroda koji su protutnjali ovim delom Balkana. Na malom prostoru su se, kao malo gde u svetu, smenjivale civilizacije, a grad je propadao i ponovo rastao, sve dok nije prošlo doba vojevanja. Ali gungula i graja ni danas nisu utihnuli na obalama jajolikog jezera. Samo što došljaci više ne nose mačeve i koplja, već vaučere i kofere, a pripadaju najvećem osvajačkom plemenu moderne civilizacije – turistima.
Savremeni nomadi prosto opsedaju drevni grad, koji se od Srednjeg veka zove Ohrid, po tvrđavi izgrađenoj na visokoj steni – hridu, iznad same severostočne obale istoimenog jezera. Nekada je tu bio antički grad Lihnid, kasnije je od njega vodio najkraći put od Rima do Istočnog carstva, potom je postao središte Samuilove imperije, pa kulturna prestonica slovenskih naroda i žarište prosvetiteljstva na Balkanu za vreme Klimenta i Nauma Ohridskog, učenika Ćirila Metodija. Kasnije,u doba Turaka je bio i važno uporište na starom putu od Jadrana prema Carigradu. Brojni spomenici iz tih prohujalih vremena plene pažnju svakome ko poseti Grad svetlosti, kako su ga zvali Rimljani, mada se na prvom mestu dolazi zbog blagodeti samog jezera, jer pored njega može da se odmara i uživa, čak i bolje nego kraj slane vode nekog mora.
Još od vremena kada je nastalo, pre deset miliona godina, priroda je Ohridsko jezero obdarila nekakvim tajnovitim čarima. Naučnici kažu da su ga stvorile tektonske sile pred kraj tercijera i da je takvih tvorevina veoma malo na našoj planeti, pa su mu generacijski drugovi jedino Bajkalsko i Kaspijsko jezero, jezero Tanganjika i nekoliko jezera na Celebesu, Filipinima i u Kini. Zovu ga i Muzej živih fosila, jer njegove vode skrivaju endemske i reliktne vrste životinja i biljaka, a među njima je svakako najčuvenija ohridska pastrmka, mada mnogo ne zaostaje ni ohridska jegulja. Ali, većina gostiju shvati njihovu lepotu i ukus tek kada se nađu na tanjiru i kada natanane mogu da ih seciraju, posle tradicionalne pripreme za neponovljivo gastronomsko uživanje. Naučna vrednost ovih jedinstvenih stanovnika ohridskih dubina može da se otkrije u nekom od elitnih restorana, kao što su „Letnica”, „Orijent” i „Biljanini izvori”, a još je bolje u restoranu „Dolgo”, uz starogradsku muziku.
Dve trećine Ohridskog jezera pripada Makedniji, a jedna Albaniji. Površine je skoro 390 kvadratnih kilometara i leži na nadmorskoj visini od 695 metara. Maksimalna dužina je 30,8 kilometara, maksimalna širina 14,8 kilometara, a najveća dubina 289 metara. Na zapadu ga okružuju masivi Mokre planine i Jablanice, na istočnoj strani je predivna Galičnica, a njen prostor sve do Prespanskog jezera je pod zaštitom države kao Nacionalni park. Za Ohidsko jezero kažu da je najprovidnije u Evropi, a izuzetnu bistrinu mu daju brojni površinski i podvodni izvori koji ga neprestano pune vodom, kao i nekoliko manjih reka poput Sateske, Koselske i Čorave. Prozirna voda i uređene plaže, sve do Struge na severozapadu i Svetog Nauma na jugu, idealni su za kupanje u letnjim mesecima, kada temperatura vode bude i 24 stepena.
U Ohridu i okolini ima više od 20 pravoslavnih bogomolja, a većina potiče iz srednjeg veka. Crkva svetog Jovana Bogoslova – Kaneo, nezvanični je simbol grada i najčešći motiv na razglednicama ovog kraja, a za impozantnu Crkvu svete Sofije kažu da je najakustičnija na Balkanu. Ona je sve do dolaska Osmanlija bila katedrala Ohridske arhiepiskopije, a danas se u njoj tokom leta održava poznati Festival klasične i duhovne muzike. Veliki broj turista obavezno poseti i crkve svetog Klimenta i svete Bogorodice bolničke, kao i Muzej slovenske pismenosti i Galeriju ikona. Tridesetak kilometara od grada je najčuveniji pravoslavni manastir – Sveti Naum, sagrađen 900. godine na visokoj steni iznad obale, a legenda kaže da srce sveca i čudotvorca i danas kuca u posmrtnom kovčegu. Naravno, ko god dođe u Ohrid najpre obiđe dobro očuvanu Samuilovu trvđavu i uživa u pogledu, jer se grad sa njenih bedema i kula vidi kao na dlanu. Ljubitelji starina nikako ne zaborave da vide Antički teatar, odnosno koloseum iz doba Rimljana, kao ni ostatke monumentalne episkopijske crkve na mestu zvanom Plaošnik.
|
|
Šetnja neravnim ulicama u starom delu Ohrida, kroz Gornju portu i Gornji i Donji saraj, prosto vraća čoveka u daleku prošlost, a na svakom koraku se mogu videti tragovi svih kultura koje su ovde živele. Centralni gradski trg ukrašavaju velika fontana i razgranati platan – Činar ili Činarot, a na tom mestu, kako tvrde, raste više od osam vekova. Moćni reflektori osvetljavaju noću ovo dugovečno stablo, široko 20 metara, pa igra senki i ritmičko žuborenje vodoskoka stvaraju romantični ambijent, pa nije čudno što je ovde najviše zaljubljenih parova. Nedaleko od moćnog Činara je upečatljiva bela džamija, koju je u 16. veku podigao beogradski vezir Ali-paša kao svoju zadužbinu. Ko više voli da se ljuljuška na vodi, može da iznajmi čamac i da oproba sopstvenu snagu, ili da se prepusti veslima iskusnih nekog ribara. Najbolje je naći mesto u nekom rekreativnom mini-brodu, kao što su „Delfin” i „Stena”, a jezerski vukovi i kapetani Vasil Alčev i Dimitar Čekredžioski voziće gde im se kaže. Jednočasovno krstarenje košta 600 denara po osobi, a celodnevni najam broda je 4.000 denara (1 evro = 62 denara).
Smeštaj u gradu ispod Galičnice nije teško naći, jer ima dosta hotela i motela u samom mestu i duž Ohridske rivijere. Osim njih, tu je i nekoliko auto-kampova, kao što je „Andon Dukov” kod manastira Erazmo, četiri kilometra od grada na starom putu prema Strugi, ili „Ljubanište” u istoimenom selu blizu Svetog Nauma, a najveći je „Gradište” i u prikolicama i bungalovima može da primi 1.500 gostiju. Najjeftiniji smeštaj je u privatnim kućama, a ležaj u odvojenim sobama košta od 12 do 15 evra dnevno po osobi. U najboljim hotelima u gradu, poput „Milenijum Palasa” , „Tino” i „Dončo”, noćenje i doručak su oko 50 za jednokrevetnu sobu, a dve osobe za istu ulugu u dvokrevetnoj sobi plaćaju oko 65 evra. Dvadesetak evra je skuplje u hotelima na rivijeri, kao što su „Metropol”, „Belvi” i „Desaret”, koji se nalaze na putu prema Svetom Naumu.
|
Pesma „Biljana platno beleše” je ohridska himna i najčešća arija koja se čuje gde god ima nekog čoveka sa muzičkim instrumentom. Legenda kaže da je nekada u drevnom gradu živela „poubava moma” Biljana, neverovatne lepote i „opasnog“ pogleda. Jednoga dana je oprala rublje na bistrom izvoru i prostrla ga na beli pesak da se suši. Tada je naišao karavan sa 20 vinara, a vođa, očaran njenom lepotom, ponudio je da vinom i rakijom plate štetu ako kolona zgazi neko platno. Biljana je to odbila, rekavši da joj ne trebaju ni vino ni rakija, već „momčeto što napred tera karvanot i nosi kepče nad oko”.
Druga legenda govori o vili Ezerki, Karaormanovoj kćeri, koja je vladala jezerom i branila ljudima da love ribu, pa im je stalno prevrtala čamce, a ulov vraćala u vodu. Ta vila je bila mnogo zlobna, a posebno zavidljiva na lepotu devojke Biljane, unuke dede Čuna. Jednoga dana je otela mladu momu i odvela je u svoj dvorac. Ubava Biljana je plakala cele noći, a njene suze su se pretvorile u izvore – Biljanine izvore. Deda Čun je napravio ogroman metalni čamac s krmom i za veslima je bilo sedam ljudi, pa vila nije mogla da ih prevrne, te su uspeli da spasu Biljanu. Po ugledu na plovilo dede Čuna, i danas se prave čamci u Ohridu, jedinstveni u svetu po svom obliku.
|
|
Osim pastrmke i jegulje, Ohrid je poznat i po svojim biserima, jedinstvenim u svetu. Skoro da nema pripadnice lepšeg pola koju ne privuče blistava narukvica, ogrlica, broš ili neki drugi ukras, mada ih i muškarci rado kupuju za poklon dragoj osobi. Zanimljivo je da malo ko zna da se biseri prave od sitne krljušti ribe plašice, koja živi u jezeru i delovima reke Crni Drim. Tanka krljušt se slaže i spaja prema vekovnoj i dobro skrivanoj recepturi, a zatim se čuva na poseban način, sve dok se ne formiraju mali, jajasti biseri, a njihova boja je slična boji slonovače. Međutim, ovaj zanat polako izumire i danas se njime bavi samo nekoliko ohridskih porodica.
|
|
TURISTIČKI BISERI - Ohrid
|
Ohrid
U temelje drevnoga grada su utkane kosti ilirskih Dasareta, antičkih Grka, legionara Starog Rima, pripadnika staroslovenskih plemena, hordi Otomanskog carstva i ko zna kojih sve naroda koji su protutnjali ovim delom Balkana.
|
Idealno za beg od stvarnosti
Egzotika na svakom koraku
|
