|
|
kanjon MALE KOMARNICEI
 |
|
U Pivsko jezero teče kao Komarnica |
Sa najviših vrhova dinarskih planina, bezvodnog durmitorskog krasa, podzemni tokovi se slivaju ka dubokim i ledenim kanjonima. Južno od Šarenih pasova i Vjetrenih brda, nastaje Mala Komarnica. Levom stranom doline dominiraju Boljske grede, visoke preko dve hiljade metara. Vijugava linija suvog korita reke, usred zelene livade, pokazuje put kojim voda ponire. Na površinu izbija tek u blizini sela Komarnica, a zatim ulazi u kanjon Nevideo. Nizvodno se spaja sa Pridvoricom i do ulivanja u Pivsko jezero teče kao Komarnica.
|
|
.Više od polovine svoga toka Mala Komarnica prolazi kroz kanjon Nevideo. Ime je, najverovatnije, dobio po uskom grlu kanjona, zbog čega se na mnogim mestima ne vidi nebo, odnosno vlada večita tama. I sam ulaz u kanjon je uklesan u stene i skoro da se ne primećuje. Meštani ga nazivaju i Nevidbog ili Neviđbog, što može značiti i „nigde ne video Božiju lepotu“ ili, na primer, „ne vidi te ni Bog kada uđeš“. Ipak, ime najverovatnije duguje činjenici da je veoma dugo bio prava misterija.
Kroz kanjon je prva uspela da prođe grupa nikšićkih planinara, i to sredinom šesdesetih godina prošloga veka. Pokušavalo se, doduše, i pre i posle toga. Osim planinara, dolazili su i naučnici (vođa jedne ekspedicije je bio i profesor dr Jovan Petrović sa Novosadskog fakulteta), brojni radoznalci, ali i sami meštani. Šira javnost je za njega čula tek posle jedne prelepe televizijske emisije Karavan, autora Milana Kovačevića, ali se do osamdesetih godina kroz njega nije prolazilo. Kao da je bio zaboravljen. I danas, kada nekome kažete da ste tamo bili, odmahuje sa nevericom.
Do sela Komarnica se dolazi iz pravca Žabljaka, udaljenog oko 50 kilometara, ili iz Šavnika. Izvorište reke je na Komarskoj poljani, a ceo kraj je predeo izuzetne lepote. Listopadne šume u podnožju, na većim visinama smenjuju četinari. Katuni se uzdižu i do 1.700 metara nadmorske visine, a ovce zalutale u potrazi za hranom, mogu se sresti i na dve hiljade metara. Nedaleko je vodopad Skakavica, visok sedamdeset metara, ali se može videti tek kada pristignu nabujale vode okolnih rečica.
Kada uđete u kanjon, možete odustati samo prvih pola kilometra. Čim se užetom spustite niz ploču, povratka više nema. Posle prvih stotinak metara je duboki vir. Prvi buk treba preplivati, a zbog ledene vode je najbolje biti u ronilačkom odelu. Ništa od stvari nije moguće nositi, posebno kada je reč o tehnici. Transportne torbe propuštaju vodu, a čak i kada se stvari upakuju u najlonske kese teško da će ostati suve. |
Dan traje nekoliko minuta |
Prolazak kroz kanjon je izuzetno težak. Treba preći preko glatkog i klizavog kamenja, koje je ponekad lakše preskočiti nego zaobići. Pridržavanje za okolne stene nije bezbedno jer su krušljive, a „posao“ opterećuje i izuzetno slaba vidljivost. Mestimično se mora i zaroniti, a posebnu opasnost predstavlja kamenje koje se povremeno obrušava odnekud sa visina. Krupni i sitni komadi padaju direktno ili se, kao rikošet, odbijaju o stene. Pokušaj da sa sobom vučete i čamac takođe otpada, jer je kanjon na pojedinim mestima širok svega jedan metar.
Sve vreme, dok sa mukom prelazite korak po korak, primećujete da je voda neobično tiha. Skoro da vas podilazi jeza od šumova koje sami stvarate. Tek oko podneva, sunčevi zraci se na trenutak probiju do samog dna. Nažalost, dnevna svetlost traje izuzetno kratko, jer se vrhovi okolnih stena toliko natkriljuju da se na pojedinim mestima dodiruju. Na jednom delu se prolazi kroz stenu koja više podseća na tunel, a na njenom izlazu je i mali vodopad. Mestimično ima i proširenja gde je reka svojom snagom usitnila kamenje. Sasvim malo zemlje je bilo dovoljno da nikne i patuljasto drveće. Retko gde njihova visina premašuje visinu ljudskog kolena.
Tek na izlasku iz Nevidea reka je ponovo pitoma i krotka. Površinski tok mirno teče ka jezeru kao da svojom lepotom nagrađuje svakoga ko se iz tame pojavi. Na ulazu u kanjon je pronađeno nekoliko endemita flore i faune, ali i neke mediteranske vrste čije prisustvo još nije objašnjeno. Dva visoka šiljka iznad kanjona su spojena mostom. To je jedini doprinos ljudskih ruku vajanju ovog terena. Na obali su i ostaci manastira Jelovik, pa meštani Malu Komarnicu nazivaju i Jelovica. Ogromna snaga Komarnice je doprinela da su mnogi razmišljali kako bi se ova voda mogla iskoristi za hidroelektranu Gornja Zeta. Od tih planova se zasad odustalo, a verujemo da je bolje da tako i ostane. |
|
Za Nevideo su vezane brojne legende. Stoka koja sa ivice padne u provaliju nikada ne bude pronađena. Tako je jednom pastir Gal, čuvajući jaganjce, nestao u mračnom ponoru. Ostao je toponim – Galov mramor.
: Sredinom šesdesetih godina prošloga veka kroz kanjon je prva uspela da prođe grupa nikšićkih planinara..
: Sve vreme je voda neobično tiha. Skoro da vas podilazi jeza od šumova koje sami stvarate.
|
|
PUTOVANJA
|
Nigde ne video takve lepote
Da li ste nekad kročili stazom za koju se sama priroda postarala da bude jednosmerna?! Kad uđete u deo kanjona Male Komarnice, koji se zove Nevideo, pa prođete pola kilometra i spustite se niz liticu, preostaje vam samo da pratite reku sve do izlaza na drugoj strani
|
|
