– O putovanjima sam maštao od rane mladosti. Sa roditeljima sam letovao na Jadranskom moru i bio u prilici da upoznajem strance. Oduševljavao me je posao turističkog vodiča, pa je i to, verovatno, bio povod da u srednjoj školi maturiram na temu „Jugoslavija kao turistička zemlja“. Rad sam pisao na nemačkom jeziku, i već tada sam znao da će mi turizam biti životno opredeljenje. Na studije u Beograd sam došao 1964. godine i ubrzo završio i kurs za turističkog vodiča. Profesionalnu karijeru sam započeo u našoj, tada najvećoj Turističkoj agenciji Putnik, a prvi zadatak mi je bio da strane turiste – Čehe, Nemce i Austrijance, upoznajem sa lepotama naše zemlje. S obzirom na to da sam prilično uspešno obavio ovaj zadatak, ubrzo sam dobio priliku da i naše ljude povedem na putovanje u inostranstvo, a prva tura mi je bila Beč – Prag – Budimpešta. U Putniku sam, inače, više od 25 godina radio kao samostalni referent, a kasnije i kao rukovodilac interkontinentalnih putovanja. Sećam se, ture su obično bile za Brazil, Argentinu i druge zemlje Latinske Amerike, a često se putovalo i za Australiju. I meni je to bio svojevrstan prozor u svet, kako se, inače, i zvala moja prva televizijska emisija.

• O zanimljivosti vaših emisija dovoljno svedoči broj gledalaca. Kako ste došli na ideju da vaše impresije prenesete na celuloidnu traku?

 

– Novinarsku karijeru sam, ako mogu tako da je nazovem, zapravo počeo na radiju. Na insistiranje Batice Savića, urednika u Radio Beogradu, pokrenuli smo emisiju koja se zvala „Let u svet“. Emitovala se svakog utorka, a bila je poznata po tome što je počinjala rečima stjuardese – „Vežite se, slećemo na taj i taj aerodrom“. Pravili smo reportaže iz najudaljenijih delova sveta, a ubrzo sam počeo kamerom da snimam i kraće reportaže za televiziju. Prva emisija se zvala „Prozor u svet“, koja se emitovala na Trećem kanalu, Televiziji Politika i Studiju B, a kasnije smo krenuli sa serijalom „Svet na dlanu“, koji je emitovala BK Televizija. Na jesen, tačnije u oktobru, prikazaćemo novi serijal od 40 emisija, koje do sada nisu emitovane.

• Svuda ste putovali. Koja je zemlja ostavila najveći utisak na vas?

 

– Teško je to reći, jer u svakoj zemlji pronađem nešto zanimljivo. Možda Daleki istok, Indija, zemlje Latinske Amerike, svaka za sebe predstavlja posebnu priču.
Bali, na primer, predstavlja rajsko ostrvo, ne samo zato što ima povoljnu klimu, vegetaciju i prirodu, već i zato što pruža i puno mogućnosti za kraće izlete. Tamo turisti ne odlaze samo zbog plaža ili kupanja, štaviše, to i nije poseban užitak, ali sve ostalo – priroda, flora i fauna, hramovi, procesije i sve drugo, doprinelo je da Bali po mnogo čemu mogu da izdvojim.

• Nedavno je emitovana i jedna predivna emisija o Etiopiji. Šta vas je impresioniralo u ovoj siromašnoj afričkoj zemlji?

 

– Etiopija jeste siromašna, ali je ujedno i predivna zemlja koja zaista ima šta da pokaže. Naravno, ima i bede i sirotinje, ali se time naša kamera previše „ne zamara“. Snimili smo jednu emisiju o božanstvenim pravoslavnim hramovima, hrišćanskim crkvama ukopanim u zemlju, koji datiraju s početka naše ere. Treba, međutim, imati puno vremena i energije da bi se sve to obišlo, jer nisu na istom mestu, već su raštrkani širom zemlje.

• Svako podneblje ima svoju kulturu, a njen nezaobilazan deo čini i kuhinja. Da li se sećate egzotičnih jela i pića koje ste imali prilike da probate?

 

– Kako da ne! Od pića mi se najviše dopala kaj pirinja. Pravi se u Brazilu, veoma je pitka, osnovni sastojci su šećerna trska i alkohol, a dodaju se limun, led i voda.  Od hrane mi se najviše dopala kineska kuhinja, ali treba reći da nije svuda ista. Najviše volim kineske restorane u Amsterdamu ili Londonu, jer su prilagođeni evropskom ukusu. Čest sam gost jednog londonskog restorana, gde je glavno jelo kineska patka. Jeo sam je na raznim mestima, ali mi se čini da je nigde tako ne spremaju. Treba, naravno, pomenuti i razne egzotične voćke, a najviše volim rambutan i čiku. Volim i papaju, jer je izuzetno ukusna i zdrava.

• Putovanja pružaju mogućnost da mnogo naučite. Da li se nešto može primeniti u svakodnevnom životu?

 

– S obzirom na to da se dobro snalazim u kuhinji, volim da kuvam i često primenjujem recepte koje „pokupim“ po svetu. Kada mi se nešto dopadne, nije mi teško da pronađem kuvara i zamolim ga da mi pokaže kako se to sprema. Naravno, čim se vratim kući, to obično bude prvo na jelovniku. Inače, svaka zemlja ima svoja obeležja, bez obzira na to da li je reč o siromašnim afričkim zemljama, kao što su Etiopija, Mali ili Uganda, ili je reč o razvijenim bogatim zemljama poput Emirata. Kada sam ih već pomenuo, verujem da će ova zemlja za nekoliko godina biti pravi Eldorado, na čemu će im mnogi pozavideti.

• Šta čitaoci Horizonta mogu brzo i lako da pripreme za svoje goste, a da potiče iz neke daleke, egzotične zemlje?

 

– Najlakše se spremaju specijaliteti sa račićima ili škampama, koje se i kod nas mogu kupiti u svežem stanju. Najbrže ćete, na primer, skuvati makarone, napraviti bel šamel sos i u sve to dodati sveže račiće. Ostavite da se krčka, a kada bude gotovo, moći ćete pred gostima da se pohvalite izvanrednim specijalitetom.
 

• Narodna izreka kaže – svuda pođi, kući dođi. Kada se vratite sa puta, kako vam izgleda Srbija?

– Imam malu vikendicu u selu Babe, podno Kosmaja, i možda zvuči nelogično, ali se tamo uvek najbolje odmorim. Srbija zaista ima šta da pokaže, pre svega mislim na prirodne lepote, reke, jezera i planine, ali je potrebno puno učiniti da bi se privukli stranci. Kao retko koja zemlja na Balkanu, imamo i brojne srednjovekovne manastire, kao što su Studenica, Sopoćani, Mileševa ili Fruškogorski manastiri, tu su i razne pećine, ali stičem utisak da ni sami dovoljno ne poznajemo ono čime nas je priroda obdarila. To je i razlog da krenemo i sa nekoliko reportaža o našoj zemlji, a moram posebno istaći saradnju sa gospodinom Žikom Nikolićem, koji svoj posao zaista radi na pravi način.

• Nedavno ste se vratili iz Šri Lanke. Kakve utiske donosite?

 

– U Šri Lanki sam bio više puta, ali sam je, sticajem okolnosti, posetio nakon pauze od petnaest godina. Mnogo toga se, u međuvremenu, promenilo. Zemlja je u mnogim oblastima napredovala, a važno je istaći da je ovo ostrvo, kao retko koje u svetu, uspelo da ukomponuje i prirodne lepote i kulturno-istorijske spomenike. Kada tamo dođete, najpre se dobro umorite od obilazaka i raznih poseta, a onda, po pravilu, nekoliko dana odmarate u nekom od brojnih letovališta. Imaju predivnu obalu, divno more, savremene hotele, pa se odmor pretvori u nešto zaista nesvakidašnje.
Obavezno treba obići budističke hramove i prisustvovati raznim procesijama. Jedna od njih je i takozvano iznošenje Budinog zuba, koje se organizuje svakog avgusta. Svetkovina traje sedam dana, liči na karneval, ali je ipak drugačija. U večernjim satima izlazi stotinu slonova, posebno ukrašenih, a tu su i razne plesačke grupe, folklorni ansambli, pale se baklje. Sve to deluje impresiovno ne samo na brojne turiste već i na lokalno stanovništvo. Uspeli smo da snimimo čitavu versku procesiju i svakako ćemo je uskoro emitovati, da bi se i naši ljudi upoznali sa njom.

 

• Letnja sezona je završena. Šta Kon Tiki priprema za zimu?

– Već ovog meseca ćemo objaviti zimski katalog sa više od 60 destinacija. Turiste vodimo na poznate destinacije, ali svake godine nudimo i nešto novo. Ovoga puta nudimo Novu Gvineju, Uskršnja ostrva, Polineziju... Potražnja je i za metropole Evrope, pa u ponudi imamo i Pariz, Prag, Rim, Atinu, Barselonu, Istanbul... U svakom slučaju, verujem da ćemo imati ponudu za svačiji ukus.

 

Putovanja su vam zadovoljstvo, ali i posao? Da li ste zadovoljni ovogodišnjom sezonom i koje su destinacije bile najtraženije?

– Ove godine smo zabeležili smo skoro 30 odsto više turista nego lane. Najviše interesovanje je vladalo za Grčku, Tunis, Tursku i Majorku, dobro su se prodavali i aranžmani za Bugarsku, ali je najveći hit bio Dubai, odnosno novo letovalište Ras Al Ajmah, koje smo ove godine uvrstili u ponudu. Skoro svake nedelje su išle po dve grupe, a bile su smeštene u supreluksuznom hotelu sa pet zvezdica. Zavisno od broja dana (7 ili 10), aranžman je koštao od 700 do hiljadu evra, što je jeftinije nego u istim hotelima, recimo, u Turskoj ili Grčkoj.