|
MASLINE – HRANA I LEK
 |
|
Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog postotka masti (između 15 i 35 odsto), maslina je dobila ime po latinskoj reči olea, što znači ulje. Cveta u aprilu i maju, a plod se bere u jesen.
Nekada se deo nezrelih maslina brao u septembru i neko vreme potapao u morsku vodu. Posle toga bi se oprale i ostavljale u kamenim ili staklenim posudama, a zatim prelivane morskom vodom i dodavale grančice komorača. Tako pripremljene su mogle da se koriste do sledećeg proleća. Crne, potpuno zrele masline su se solile i ostavljale u posude ili pletene korpe, koje su propuštale vodu. Danas se masline beru u oktobru i novembru. Neke se beru zelene i nezrele, a druge se ostavljaju da potpuno dozru i pocrne.
|
|
Plod je prirodno gorak, pa se nakon branja mora obraditi. Obrada zavisi od vrste, mesta uzgoja, vremena branja, ukusa, teksture i boje koja se želi postići. Na boju maslina, od kojih zavise i njene karakteristike, utiče se različitim metodama obrade, uključujući fermentaciju, i čuvanjem u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što menja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupkom maslini menja i tekstura kože, koja može biti glatka i sjajna, ili naborana.
Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak. Sve češće se mogu pronaći i masline bez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom, kaparama ili orašastim voćem.
|
Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar su izvor vitamina E. Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim delovanjem se smanjuje rizik od oštećenja ćelija, i nastajanje upalnih procesa.
Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topiv u mastima, koji prikuplja i neutrališe slobodne radikale u organizmu. Slobodni radikali su uzrok oštećenja koja doprinose brojnim oboljenjima. Tako, na primer, oksidišu holesterol, koji se potom taloži u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti
|
|
Osim za proizvodnju maslinovog ulja, masline se u kulinarstvu koriste i za pripremu različitih namaza za predjela, ali i za umake za ribu i perad. Može se koristiti za pripremu salata, a sve se češće dodaje i umacima za testeninu.
Da biste masline marinirali, potrebno ih je staviti u maslinovo ulje i dodati limunov sok, semenke korijandera i kima. U Španiji se nedavno pojavio i hleb koji sadrži hydroxytyrosol, antioksidant dobijen iz maslina, koji pomaže u sprečavanju starenja. Kod nas se u nekim trgovinama mogu kupiti i lepinje s komadićima maslina.
Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica koja se koristi u ljudskoj ishrani. Predanje kaže da potiče sa Krita, a ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Spominje se u Bibliji, opisana je u delima drevne egipatske civilizacije, a grčka mitologija kaže da je nastala kada je boginja Atina, u nadmetanju s Posejdonom, bacila kap vode u klisuru iz koje je kasnije izrasla maslina. Od antičkih vremena, maslinovo drvo je osiguravalo hranu, koristilo se za ogrev i građu, a plod se koristio i za lečenje mnogih bolesti. Smatrana je simbolom mira i mudrosti.
|
|
HORIZONT SAVETI
Masline |
HORIZONT ZDRAVSTVO
Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica koja se koristi u ljudskoj ishrani. Predanje kaže da potiče sa Krita, a ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju.
|
BORAVAK U PRIRODI JE POŽELJAN, ALI MOŽE BITI I OPASAN
OPREZ , KRPELJI VREBAJU
-
Više od četvrtine krpelja su direktni prenosioci lajmske bolesti, koja vremenom može da dovede do invaliditeta. Na mestu uboda se javlja bubuljica i prstenasto crvenilo, koje se vremenom širi. Ovo je prvi znak infekcije, uz koji obično idu i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se blagovremeno ne leči, mogu nastati ozbiljne komplikacije
Lepo vreme i proleće, osim alergija koje mnogima mogu doneti zdravstvene probleme, donose i još jednu opasnost – krpelje. Ubod ovog zaraženog zglavkara čoveku može da prenese "lajmsku bolest". Prema istraživanjima stručnjaka Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i Vojnomedicinske akademije, na području Beograda od 26 do 30 odsto krpelja je zaraženo. Dr Nevenka Pavlović, epidemiolog Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, kaže da sezona, pojačane aktivnosti krpelja, traje od početka proleća do kasne jeseni i da su oni prenosioci uzročnika "lajmske bolesti".
Uzročnik zaraze je bakterija – spiroteha "borrelia burgdorferi", koju na čoveka ubodom prenosi krpelj. Međutim, bolest prenose samo zaraženi krpelji, a nisu svi zaraženi. U periodu njihove pojačane aktivnosti, je potrebno da se obrati pažnja na zelene površine obrasle travom, šume, žbunovite terene obrasle rastinjem, gde krpelji obitavaju. Posle šetnji i boravka u prirodi, kaže naša sagovornica, potrebno je pažljivo pregledati celo telo, kožu, kosu, ali i garderobu. Ukoliko osoba primeti krpelja na koži, treba ga što pre odstraniti tako što ćete ga izvući čistom pincetom. Potom treba mesto uboda obavezno dezinfikovati alkoholom, jer se smatra da se tako može sprečiti prenos infekcije sa krpelja na čoveka. Mesto uboda se ne sme mazati hemijskim sredstvima, benzinom, uljem, lakom, alkoholom, jer to kod krpelja izaziva povraćanje, a samim tim, ako je zaražen, i ubacivanje bakterije u čovekov organizam. Ako pacijent ne uspe da izvadi krpelja u roku od 24 časa, obavezno je da se obrati lekaru koji će to stručno da učini. Kada krpelj, zaražen boreliom burgdorferi, ubode čoveka, prvi znaci bolesti se javljaju posle prvog dana ili do mesec dana. Na mestu uboda se javlja makula (bubuljica) i prstenasto crvenilo, koje se širi. Ovo je prvi znak infekcije, a mogu da se jave i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde mogu takođe da postanu uvećane i bolne. Veoma je važno da se uoči prvi znak infekcije, jer se ono leči i na taj način sprečava dalji tok bolesti, kada mogu biti zahvaćeni zglobovi, nervni sistemi, srce i drugi organi. Ukoliko se ne počne sa lečenjem lajmske bolesti u drugom stadijumu, nakon deset meseci ili nekoliko godina, može doći do hroničnog oboljenja i nastanka invaliditeta – kaže dr Nevenka Pavlović.
U Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, postoji Savetovalište za lajmsku bolest, u kome stručnjaci prate stanje pacijenata kada se očekuju prvi simptomi i, ako treba, upućuju na kliničko lečenje. Informacije o prevenciji, načinu zaštite i lečenja i ostale informacije možete dobiti putem telefona 011/2078-677 ili putem sajta www.zdravlje.org.yu
|
