| |
MANASTIR NIKOLJE
 |
|
Mesto čudotvornih isceljenja |
– Kada se bolest javi, mnogi najpre požure vračarama i gatarama. Kada đavo odnese šalu, mnogi se obrate medicini i lekarima. Nažalost, tek kada se nada izgubi, sete se Boga i crkve. A zaboravljaju, pritom, da je upravo Hrist bio najveći iscelitelj, koji je svaku boljku lako otklanjao. – Kaže nam ovo monahinja Eupraksija, igumanija manastira Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i, po svemu sudeći, treba joj verovati. Jer Nikolje nije samo najstarija i najposećenija svetinja u Srpskoj Svetoj Gori, već i mesto čudotvornih isceljenja. Mesto gde su tokom minulih vekova i monasi i mirjani nalazili duhovnu oazu, spokoj i utočište od svakojakih ljudskih zala. Tako je bilo nekada, tako je i danas.
|
|
Manastir Nikolje je samo jedna od desetak svetinja koje krije oštra klisura između Kablara i Ovčara. Do početka prošlog veka ovo je bilo nenastanjeno, skoro neprohodno područje. Oštre planinske litice, guste šume, duboki virovi i brzaci Zapadne Morave, razno zverinje i gmizavci, nisu bili previše gostoljubivi. Teško se ovuda mogla probiti brojna vojska, a pojedinci, i da su hteli, nisu smeli. S druge strane, ono što je osvajačima bio problem, progonjenima je bio spas. Vazda se ovde bežalo i od nevolje sklanjalo. U pećinama se spavalo, u prirodi hranilo. I tako bi bivalo sve dok zlo ne prođe i dok se narod kući ne vrati.
Prvi stalni stanovnici Klisure su bili Svetogorci. Kada je u jednom istorijskom trenutku, pod najezdom Turaka, i sam Atos bio ugrožen, mnogi su se ovde preselili. Nepristupačne špilje i pećine su u isposnice pretvarali, da bi kasnije, u nekim mirnijim vremenima, u pitomini kraj Morave gradili veće i trajnije hramove. Po svemu sudeći, prvi je podignut manastir u slavu svetog Nikole. Građen je na levoj obali Morave, na uskoj zaravni u podnožju Kablara. U turskim katastarskim popisima se prvi put pominje 1476. godine, ali se veruje da potiče iz ranijih vremena. Kao i većina drugih hramova, rušen je i paljen, ali se život u njemu nikada nije prekidao. Osim molitve i raznih poslušanija, Nikolje je dugo bilo i centar prepisivačke delatnosti. Požutele manastirske hronike beleže da je baš ovde Dijak Dmitrašin, 1534. godine, prepisao Psaltir, što je ujedno i najstariji sačuvani trag. Do kraja šesnaestog veka su prepisali i Apostol, Oktoih i jedan Minej, a nešto mirnija vremena uoči seoba i progona, omogućila su igumanu Joanikiju da krajem 1587. godine završi i rad na freskama. One se i danas mogu videti u unutrašnjosti crkve i na južnoj fasadi priprate. |
Prebivalište svetitelja i čudotvoraca |
Osim fresaka, ikonostasa i skromne riznice, pažnju hodočasnika će, svakako, privući i manastirska porta. Pored Crkve svetog Nikole se nalazi više zgrada okruženih zelenilom i brižljivo negovanim cvećem. Tu je i sačuvani konak kneza Miloša, u kome se jedno vreme, nakon propasti Prvog srpskog ustanka, skrivala i njegova porodica. Reč je o staroj zgradi, sagrađenoj od bondruka na samoj obali reke, sa tremom u prizemlju i dokstatima duž zidova na spratu. Nažalost, konak je oronuo, u njega nije poželjno ulaziti, ali i je danas izuzetan primer nekadašnje skladne tvorevine samoukih neimara. Osim konaka i velikog imanja kojim je Miloš darivao manastir, monahinje i danas koriste vodenicu u obližnjem selu Prijevoru, takođe poklon zahvalnog gosta. Uspomenu na to doba čuva i mali grob, na zapadnoj strani crkve, u kome je pokopano telo Miloševog prvenca Petra, koga je krstio Vožd Karađorđe, čime je i nastalo jedno neobično i na kraju, kako se pokazalo, tragično kumstvo.
Istorijske, graditeljske i umetničke vrednosti manastira Nikolje tokom godine privuku veliki broj ljudi. Međutim, sve je više i onih koji dolaze zbog dokazanih isceliteljskih moći ove svetinje. Nije ni čudno, s obzirom na to da se ovde čuvaju mošti brojnih duhovnika i svetitelja. Između ostalog, u malom kovčegu iz 1835. godine su položene čestice moštiju patrona hrama, svetog Nikole čudotvorca, velikog zaštitnika pravde među ljudima. Tu su i mošti (desna stopa) svetog Nikodima, arhiepiskopa pećkog iz 14. veka i nedašanjeg igumana Hilandara, koji je širom srednjovekovne Srbije širio primer isposničkog života. I deo moštiju svetog mučenika Hristofora, velikog čudotvorca, kome se i danas vernici mole da ih sačuva od zaraze i velikog pomora.
Ipak, malo će pomoći biti ako sam oboleli ne veruje da će mu biti bolje. Po rečima igumanije Eupraksije, samo verujući ljudi ovde mogu pronaći leka. Baš kao što kaže i zvanična medicina – ako uzrok većine bolesti treba tražiti „u glavi“, u njoj se, valjda, krije i lek. A ko veruje u Hrista, razmišlja pozitivno i stremi dobrom – dobrom se može i nadati. |
|
U manastirskoj porti živi stoletni bor, koga ophode bolesni u pratnji sveštenika u potrazi za spasenjem. Veruje se da isceljuje umobolne i pomaže nerotkinjama. Predanje kaže da je davno zasađen nad grobovima nikoljskih monaha umesto spomenika, koji se u teškim vremenima nisu postavljali. Iz njihovim moštiju nikoljski gorostas svojim žilama preuzima i prenosi isceliteljsku moć svim verujućim ljudima koji ga pohode.
|
|
SVETINJAMA U POHODE
Manastir NIKOLJE |
Vera od bolesti jača
Najstariji manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri tokom godine poseti veliki broj ljudi. Razlog su, svakako, istorijske, graditeljske i umetničke vrednosti ove svetinje, ali i sve češća kazivanja o čudotvornim isceljenjima koja se ovde događaju. Ipak, može se pomoći samo onima kojima je vera jaka
|
|
