|
|
NEOBIČNA TEHNIKA AKADEMSKOG SLIKARA
 |
|
Kad hram završe, na kraju ga oslikaju. Iz daleka pozovu poznate majstore, čuvene fresko-slikare koji će iz dana u dan, uz post i molitvu, živopisati slike iz hrišćanskog života, prizore iz Biblije, lica svetitelja i važne događaje. Posao je mukotrpan. Najpre treba izmešati kreč i vodu, pripremiti podlogu, a zatim na malterisani deo zida naneti pigment boje. Za manje od dva sata malter će se osušiti i na njemu se više neće raditi. Ni greške ispravljati. Vremena je malo, a iskušenje veliko. Slika se ono što će vekovima kasnije biti pred očima ljudi, stručnjaka i laika, vernika i nevernika.
Na ovaj način su nastale najlepše freske srednjovekovnog slikarstva. One pred kojima se i danas divimo, radujemo i u tišini molimo. I kojima se u bolu obraćamo. Ipak, može li se zamisliti nevolja jednog ktitora ili vlastelina, koji želi da zadužbini podari i ono što se u crkvi najpre primeti? Hramova je puno, a pravih majstora malo. I obrnuto. Tamo gde ih ima, ozidanih crkava još nema. Tako je bilo nekad, tako je i danas.
|
|
Upravo zato pažnju privlači rad akademskog slikara Nenada Bračića. Istaknuti umetnik i danas primenjuje istu tehnologiju nekadašnjeg vizantijskog fresko-slikarstva, njegove freske su slične onima koje srećemo u većini manastira, ali razlika ipak postoji. Njegove freske se ne rade „na licu mesta“, mogu se slikati bilo kada i, što je najvažnije, mogu se prenositi! Reč je o tehnici koja je u svetu usavršena, a kod nas je, nažalost, i danas prava nepoznanica.
– Reč je o takozvanom „alfresco“ zidnom slikarstvu, koje daje predivne rezultate, ali traži i perfektno poznavanje tehnike, brzinu i sigurnost slikanja – objašnjava Bračić. – Za razliku od drugih slikarskih tehnika, nikakve prepravke i naknadne korekcije nisu moguće, pa ujedno predstavlja i jedan od najtežih pravaca u ovoj umetnosti.
Međutim, ono što Bračić radi u suštini se ne razlikuje od rada srednjovekovnih majstora. Koristi isti materijal, istu tehniku, pa čak i istu podlogu, odnosno zid. Razlika se ogleda u drugom delu, odnosno kada urađenu fresku treba „preneti“.
– Kada se freska završi i potpuno osuši, preko nje lepim platno i tada se freska odvaja od maltera – kaže Bračić. Korišćenjem ove metode, koja se stručno naziva „calicot“, preneta slika na platnu su ponovo prelepljuje na drugu podlogu (novo platno, drvo ili ponovo zid), čime freska dobija „slobodu“. Drugim rečima, može se izložiti bilo gde – u galeriji, kući ili crkvi, dakle nije vezana za prostor.
Iako deluje jednostavno, u stvarnosti nije lako. Potrebno je znanje, a jo š više iskustvo. Najveći problem je ograničeno vreme. Imate svega dva sata da završite fresku na zidu, što znači da prethodno morate napraviti skicu i znati koja se površina može za to vreme uraditi. Bračić je ovu tehniku usavršio u Italiji, gde je diplomirao na prestižnoj milanskoj Akademiji Brera. Osim rada u ateljeu, svoje znanje je primenio u hramovima u Italiji i Grčkoj, ali mu je ostala neostvarena želja da sarađuje i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Štaviše, želeo je da svoje znanje prenese i studentima Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, ali, kako sam kaže, dalje od sekretarice nije stigao. |
Beli anđeo štiti od " Milosrdnog anđela " |
U jeku NATO agresije na Srbiju, u maju 1999. godine, jedan neobičan događaj je privukao veliku pažnju javnosti. Naime, prilikom bobmardovanja Kineske ambasade u Beogradu, znatno je stradao i poslovni centar ENJUB preko puta. Vlasnici svih lokala su pretrpeli strahovitu materijalnu štetu, jer su svi izlozi na toj strani pretvoreni u „paramparčad“, a stradao je i sav inventar u prostorijama. Izuzetak je bila samo galerija Paleta, kojoj ne samo da izlog nije stradao, već ništa u njoj nije ni pomereno. Zaprepašćenu vlasnicu, kao i svakog prethodnog jutra, u izlogu je dočekalo blaženo lice Belog anđela, sa kopije freske iz Mileševe, koju je radio upravo Nenad Bračić.
|
|
Nenad Bračić živi u Beogradu, ali veći deo vremena provodi u ateljeu u Beloj Crkvi. Oženjen je suprugom Dragicom, nekadašnjom vlasnicom galerije, a njihova deca nastavljaju stopama roditelja. Sin Aleksa je student završne godine Akademije lepih umetnosti Albertina u Torinu, a kćerka Ana je učenica dizajnerske škole u Beogradu
|
|
ZLATNE RUKE
|
Freska za poneti
Dela Nenada Bračića se u suštini ne razlikuje od rada srednjovekovnih majstora. U izradi fresaka koristi isti materijal, istu tehniku, pa čak i istu podlogu, odnosno zid. Razlika se ogleda u drugom delu, odnosno kada urađenu fresku treba „preneti“ na neko drugo mesto
|
|
