|
|
CARSKA BARA
 |
|
| Doživljaji Toma Sojera, Haklberi Fina, Indijana Džonsa i drugih junaka književnih i filmskih dela, ljubitelje avanture vode u močvarne predele reke Misisipi, prašume Amazona ili u džungle Afrike. Da nešto slično postoji i kod nas, pa još u srcu Banata, teško je i zamisliti. Ipak, samo nekoliko kilometara južno od Zrenjanina, kod Ečke, nalazi se specijalni rezervat prirode Carska bara, mesto gde se još uvek živi i umire u skladu sa prirodnim zakonima.
Carska bara je idealno mesto za vikend, posebno ukoliko se dolazi sa celom porodicom. Za nekoliko sati provedenih ovde, deca će više saznati o životu u prirodi, nego na svim časovima u školi. Rezervat je daleko od asfalta i gradske vreve, ali vas čekaju neki drugi, verujemo prijatniji, zvuci. Osim predaha od naporne nedelje, boravak u prirodi biće i prilika da se odmorite od visokih štikli, šminke i uske garderobe. Patike i trenerke su obavezne, a dobro raspoloženje se podrazumeva. |
Plovidba kroz životinjsko carstvo |
Rezervat se prostire na skoro 1.700 hektara površine i osim Carske, Perleske i bare Tiganjike, obuhvata i staro korito reke Begej. Jedno je od najbogatijih staništa retkih vrsta barskih ptica, raznovrsne flore, krupne i sitne divljači. Obilje vode pogoduje i razvoju Neptunovog carstva, pa se ovde mogu sresti i skoro sve riblje vrste – od deverike i karaša do soma i šarana. Ipak, bogastvo faune neće obradovati one koji zadovoljstvo traže u hvatanju i ubijanju životinja: Lov, ribolov i paljenje vatre su sasvim zabranjeni, a ljudima je zabranjen i boravak od 22 do 5 ujutru. To je samo deo propisa kojim se omogućava da priroda diše »punim plućima«. Ljudi se ovde mogu ponašati isključivo kao pristojni gosti.
Pravi ljubitelji prirode ovde zaista imaju šta da vide i dožive. Čitavo područje je isprepleteno tajanstvenim šumskim stazama, kojima se može šetati, trčati, pa i bicikl voziti. Za bezbednost su zaduženi rendžeri čija je uloga da štite prirodu od ljudi, ali i ljude od sebe samih. Po brojnim kanalima se može ploviti kajakom, kanuom ili čamcem na vesla, a posebna atrakcija je brod sa oko 50 mesta, koji kao da je prenet iz nekog Tvenovog romana. Banatskom amazonijom krstari svake nedelje, ali će zaploviti u svako doba ukoliko se javi dovoljno putnika.
Brod je usidren nedaleko od malog restorana, napravljenog od kamena, drveta i trske. Ovde je jedino mesto u rezervatu gde se loži vatra, a koristi se za roštilj, kotlić i pečenje ispod sača. Ukoliko vas lik nekog od konobara neodoljivo podseti na Robinsona Krusoa, nemojte se iznenaditi. Divljina i ovde čini čuda. Osim izgrađenih vidikovca za posmatranje ptica, turistima se pruža i mogućnost foto-safarija, sve popularnije zamene za lov. Ako je društvo veće, možete se baviti i kolektivnim sportovima. S obzirom na to da asfalta nema nigde, odbojka na pesku se nameće kao prirodan izbor.
|
|
Okolina Ečke i same Bare nudi ljubiteljima prošlosti i pregršt istorijskih »pikanterija«. Iako predstavlja carstvo životinjskog i biljnog sveta, rezervat svoje ime duguje prvim gostima. Ovo je područje tokom 19.veka bilo omiljeno mesto za lov i terevenke celokupnog plemstva Habzburške monarhije. Sve do tragične smrti, 1889.godine, Ečku i okolinu je redovno posećivao princ Rudolf, sin cara Franje Josifa i nesuđeni naslednik prestola. Novi prestolonaslednik, vojvoda Franc Ferdinand je, osim titule,, od predhodnika nasledio i navike. Voleo je da lovi jelene, vukove i divlje svinje, ali je ovde »ulovio« buduću suprugu. U katoličkoj crkvi u Ečki, zadužbini porodice Lazara Lukača, venčao se sa izabranicom svoga srca – Sofijom. Jedan od razloga što je brak zaključen baš ovde je, verovatno, činjenica da sama veza nije ispunjavala tadašnje moralne kodekse. Nova snajka je, naime, postala plemkinja tek nakon venčanja.
Stare ečkanske hronike su zabeležile posete i drugih viđenijih gostiju. Na svečanom otvaranja dvorca, krajem avgusta 1820. godine, među uglednicima se našao i grof Esterhazi. Sama poseta, pa i ceo događaj, verovatno bi već bili zaboravljeni da se u grofovoj pratnji nije našao i jedan devetogodišnji dečak. Kada je seo za klavir, oduševio je sve prisutne. Nije ni čudno, s obzirom na to da se mladi pijanista zvao Franc List.
Lovački dvorac u Ečkoj, poznatiji kao Kaštel, i sada je nakon dva veka, otvoren za goste. Nekadašnje raskoši nema, a umesto nje, kao uspomena na davno prošlo vreme, ostala je patina starine, škripavi podovi i prozori koji ne dihtuju. Ipak, ako je suditi po radovima koji se ovih dana intezivno obavljaju, dvorac će uskoro ponovo zasijati starim sjajem.
|
Dok se ne završe radovi u dvorcu Kaštel u Ečkoj, smeštaj se može dobiti samo u hotelu Sibila, u neposrednoj blizini Carske bare.
|
|
Od Zrenjanina do Carske bare je desetak kilometara i do nje se stiže iz više pravaca. Ako se dolazi iz pravca Novog Sada, prođe se Zrenjanin, a zatim se na prvoj raskrsnici skrene desno ka Ribnom gazdinstvu Ečka. Može se koristiti i put preko Šajkaša, Titela i Perleza, koji je nešto lošijem stanju, ali je kraći. Od Beograda do Ečke se ide Zrenjaninskim putem sve do ispred Stajićeva, a onda se skrene levo ka Lukinom selu.
.
|
|
KUDA ZA VIKEND
|
Safari u banatskoj prašumi
Omiljeno lovište princa Rudolfa i nadvojvode Franca Ferdinanda, nesuđenih careva Habzburške monarhije, danas je specijalni rezervat prirode u kojem je lov trajno zabranjen
|
|
