|
|
Daleke 1974. sam službeno posetio ostrvlje koje se smatralo zabranjenom zonom. Do njega se moglo samo na poziv ili uz posebno odobrenje.
Nekada Brioni, sada Brijuni. Šta je ispravno, teško je reći. Ali, nije ni važno. Zar je važno da li se jede kruh ili hleb. Bitno je – da se jede! Tako je i sa turistima – bitno je da dolaze. Na Brione ili Brijune, svejedno! |
Samo tri i po kilometra od istarskog kopna, od malene Fažane, osam kilometara od Pule, kreće se put Ostrvlja snova, Brionskog arhipelaga. Još preciznije, najvećeg od 14 otoka koliko ih ima, Velikog Brijuna (561 hektar). Tu su još: Vrsar, Gaz, Galija, Grunj, Jerolim, Kozada, Krasnica (Vanga), Mali Brijun, Obljak (Okrugljak), Pusti otok (Madona) Supin, Supinić i Sv. Marko. Nekada je do glavnog, Velikog Brijuna, „običan narod“ prevozio vojni brodić. Sada dužnost obavlja „Perojka“, sa stotinak mesta na palubi i u potpalublju.
Već pri prvom susretu sa lučicom uočljiva je neobična građevina – „garaža“ za brodice izgrađena početkom prošlog veka u stilu austrougarske „primorske arhitekture“. Pažnju privlače i hoteli na samoj obali – Neptun, Istra i Karmen, da ne govorimo o vilama koje su i danas zatvorene za javnost. I pored toga, brojni turisti, zbog kojih „Perojka“ vozi opterećena gotovo do ivice dozvoljenog gaza, zaista imaju šta da vide. U obilazak se kreće elektromobilima ili elektrovozićem. A ima se šta videti. Pre svega – Safari park. U njemu se, pored brojnih zebri, istarskih bivola i indijskih svetih krava, nojeva i drugih životinja, koje se uglavnom slobodno šetaju zoo-prostranstvom, mogu videti i dva slona (brat i sestra Soni i Lanka), jedini živi primerci životinja koje je na poklon dobio Tito od indijske predsednice Indire Gandi.
Bizantski kastrum je priča za sebe: osnovi su postavljeni još u drugom, a živelo se sve do 14.veka. Poseban respekt zaslužuje drevna maslina, zasađena negde u četvrtom veku. Stara je, dakle, oko 1.600 godina, ali i danas daje sočne plodove!
Teško je reći koliko bi utisak bio potpuniji da je manjoj grupi specijalizovanih turističkih novinara iz Srbije pružena prilika da na ostrvu vide i tragove praistorije: ostiske stopala (kandži) dinosaurusa u kamenu, starih 120 hiljada godina! Ali se zato gradivo iz nedavne istorije može obnoviti na stalnoj izložbenoj postavci „Josip Broz Tito na Brijunima“. Tu su i oni koje je rado primao – od Nasera i Nehrua do Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona.
|
|
Temelje postavili Rimljani |
Posebna priča je i Poreč sa okolinom. Od obližnjih, čuvenih laguna, Plave i Zelene, pa sve do užeg gradskog jezgra, zaista se ima šta videti. Reč je, svakako, o jednom od najlepših gradova Istarskog primorja, čije su urbanističke okvire na poluostrvu dugačkom 400, a širokom 200 metara, zacrtali još antički geometri. Označili su pravce ulica, zemljišta za kuće, trgove, javne zgrade... Urbana organizacija rimskog naselja – koja je u prvom veku naše ere postala Colonia Julia Parentium – prepoznatljiva je do danas kao jedinstveni ostatak klasične rimske urbane strukture. Dakle, grad se nije menjao čitava dva milienijuma! A šta sve pruža znatiželjnim namernicima ili svekolikim belosvetskim turistima, teško da bi se moglo smestiti u dvotomoj encikolopediji. Zato ukratko: ceo porečki stari grad je jedna prava turistička pozornica; mesto gde može da se uči iz spomenika, čita sa lica kuća i kamenih ploča nastalih još u doba Rimljana. Jedinstven spomenik je ranohrišćanska katedrala Eufrazijana (od 1997. na listi Svetske baštine Uneska), kao i drevni Decumanus, glavna starogradska ulica, nezaobilazni turističko šetalište. Džez u Lapidarijimu Muzeja, koncert klasične muzike u Bazilici, letnji koktel na drevnom trgu Marafor... za svakoga ponešto. A za one željne viška decibela, na raspolaganju je nedaleki „Internacional centar“, svojevremeno najveće dansing-okupljalište na jadranskoj obali. Predivni hotelski kompleksi Zelena i Plava laguna su priča za sebe: tu se kopno dodiruje s morem pod zelenim plaštom crnogoričnih šuma koja osvežava karakterističnim mirisom, u čiju se vegetaciju ugnezdilo tridesetak hotela, dvadesetak apartmanskih naselja i bungalova, osam (što tekstilnih, što nudističkih) kampova. Ali, uz jedan od najstarijih porečkih hotela, sjajni Pical, u kome za svakog ima ponešto, svakako treba izdvojiti i hotelsko–apartmansko naselje „Diamant“, koje je od glavnog turističkog grada Istre udaljeno samo desetak minuta šetnje. Ima oko hiljadu postelja, a u vreme kada smo ga posetili već je svaki krevet bio popunjen. Nema sumnje da tome, pored ostalih sadržaja, doprinosi i bogat izbor velnes i sportske ponude.
Stari Latini rekoše „Fines opus conuit“ („Kraj delo krasi“). Ali, ovde nije kraj. Ovo je tek početak obnavljanja „starog gradiva“, za mnoge povratak davno osvedočenoj turističkoj ponudi.
|
Od malarije do plave krvi |
Mnogi su u zabludi ako misle da su Brioni kao elitno odmaralište nastali pojavom Josipa Broza na domaćoj, odnosno svetskoj političkoj sceni. Brione, tada zaraslo u neprohodno šipražje, malarijom zaraženo ostrvlje „otkrio“ je 1893. austrijski industrijalac, vlasnik čeličana u Češkoj i Austriji, Paul Kupelvajser (1843-1919). Da bi od njih, po svojoj zamisli, načinio lečilište najviše kategorije i mondenski perivoj s plažama, mesto koje će da se poredi sa čuvenim evropskim turističkim destinacijama od Baden-Badena do Francuske rivijere – Kupelvajser je angažovao Roberta Koha, „oca mikrobiologije“, budućeg nobelovca, koji je sa saradnicima početkom prošloga veka iskorenio malariju (komarce), koja je ostrvlje činila gotovo ukletim.
Sa kopna, podmorskim putem, stigao je vodovod, uvedena struja, uspostavljena telefonska veza... A zoološki vrt, za koji se mislilo da je Titovih ruku delo, osnovan je 1911. i služio je za aklimatizaciju (karantin) životinja prispelih iz tropskih krajeva na putu za Evropu. Samo dve godine kasnije, Brioni su zabeležili posetu od pet hiljada turista! A među dugogodišnjim posetiocima bila su i imena poput književnika Tomasa Mana, Džemsa Džojsa... ali i onih „plave krvi“: car i kralj Franc Jozef I, prestolonaslednik Franc Ferdinand sa suprugom Sofijom, crnogorski kralj Nikola i mnogi drugi.
A kada su ga pitali zašto je kupio Brione, Paul Kupelvajser je odgovorio: „Želeo sam da svojoj deci jednog dana ostavim novac, ali ne i dostupan lakom trošenju, već vezan za koristan rad, a time i sigurnije vrednosti... Za kupovinu Briona ova želja bila je odlučujuća, jer mi se učinila širokim radnim prostorom za moju decu i unuke...“
Sahranjen je u Beču. Ali, zato, njegova supruga Marie i sin Karlo počivaju ispod dva čempresa, uz šumsku terasu, u jednom skrivenom kutku Velikog Brijuna, nazvanom Kupelvajserov mir.
|
|
Čast da posetimo Brione i deo Poreštine ukazala nam je beogradska agencija „Pan Europa Adriatic“. Izuzetni domaćini su bili i Javno poduzeće „Nacionalni park Brijuni“ i Ured Vlade Republike Hrvatske, kao i najveća turistička preduzeća u ovom delu Jadrana.
– Putovanja za Poreč i Brione organizujemo otkako su ukinute vize sa Hrvatskom – kaže Radmilo Bumber, direktor agencije „Pan Europa Adriatic“. Interesovanje je zaista veliko. A ove godine, prema nekim ispitivanjima, interesovanje je veće nego za Crnu Goru. Za turiste koji se odluče za letovanje u Poreču, obilazak Briona je fakultativan.
Nakon svega opisanog, verovatno će nekoga interesovati – pa koliko košta takvo uživanje? Evo i nekoliko osnovnih cena u julu: u porečkim hotelima „Pical“ (sedam polupansiona) – 377 evra, a u „Zagrebu“ – 332 evra. Na Brionima, u hotelu „Karmen“ sedam noćenja sa doručkom po osobi staje 387 evra, a u „Neptunu“, odnosno „Istri“ – 450 evra. Ako se dolazi u sopstvenoj režiji, cene su znatno više.
. Izvor - Jul 2006
|
|
BELEŠKA SA PUTOVANJA
Brioni |
Obnova starog gradiva
Za Poreč kažu da je grad koji se dva milenujuma nije menjao. Naš saradnik, koji je Brionski arhipelag posetio nakon tri decenije, veruje da će ovaj deo Jadranskog mora uskoro početi u većem broju da privlači i naše turiste
|
|
