Putovanja |   Tradicija   |   Iskustva   |   Saveti   |  Predanja
     
 
 
 
 
ČASOPIS KOJI SE ČITA I ČUVA
UPOZNAJTE SRBIJU I SVET PUTUJUĆI SA NAMA
 
 
Hofburg

 BEČ I SALCBURG

 
 

Kada smo starim turističkim tramvajem prošle godine obilazili staro jezgro Beča, zapitali smo vodiča da li zna gde se nalazi kuća u kojoj je živeo i radio Vuk Karadžić. Čovek se na trenutak zbunio, prebledeo i skoro panično počeo da objašnjava da ništa o tome ne zna i da ne može ni da pretpostavi gde se Karadžić sada nalazi. Iako smo ovu anegdotu rado prepričavali, priznajemo da nam je bilo krivo što se ovde tako malo zna o našem prosvetitelju, koji je u Beču proveo veći deo života i u njemu umro. S druge strane, kada bi se samo popisala imena značajnih ljudi koji su glavnom gradu Alpske republike živeli, radili ili povremeno dolazili, verujemo da bi se sačinila knjiga opširnija od telefonskog imenika.

Habzburška monarhija je vekovima bila jedna od najmoćnijih evropskih carevina. Obuhvatala je skoro trećinu kontinenta i sve što je bilo značajno i vredno, po pravilu je završavalo u gradu na Dunavu. Zato i nije čudno što Beč, ali i cela Austrija, danas predstavljaju jednu od najpopularnijih destinacija u Evropi, koju svake godine posete milioni turista. Zahvaljujući ljubaznosti osoblja turističke agencije Šumadija turist iz Beograda, nedavno smo ponovo posetili državu ispod Alpa, i evo šta smo tom prilikom zabeležili.

Raskošna arhiktetura

Prva stanica našeg putovanja je bio Salcburg. Grad na severu Republike se i danas smatra muzičkim centrom „stare Evrope“ i mesto gde se, uz savremena dostigunuća i modernu arhitekturu, zadržala i patina davnih vremena. U centru svih ovogodišnjih kulturnih i turističkih dešavanja je, naravno, Volfang Amadeus Mocart. Četvrt milenujuma od rođenja proslavljenog kompozitora se obeležava širom Evrope, posebno, a gde bi drugde, u mestu gde je rođen. Tu je kuća u kojoj se rodio i živeo punih 17 godina, njegov muzej i sve drugo što zanima ljubitelje njegove muzike.
Međutim, u Salcburgu se i može štošta drugo videti. Čak i ako ste samo u prolazu, primetićete raskošnu baroknu arhitekturu, koja je ovde, kao možda nigde u Evropi, sačuvala svu raskoš i autentičnost. Obavezno treba posetiti i dvorac Mirabel, gde se i danas, u mnoštvu figura patuljaka i mitoloških bića, posebno izdvaja figura Pegaza, koja datira iz davne 1664. godine. Simbolizuje vodu, vatru, zemlju i vazduh – četiri osnovna elementa života, a harmoniju ljudskog bića i prirode čuva i mala fontana iz davnih vremena. U blizini dvorca, ako imate vremena i volje, treba obići i jedan od najstarijih manastira u Evropi. Potiče iz dvanaestog veka, posvećen je svetom Petru, a u njemu i danas žive brojni kaluđeri.

Ljubitelji baroka će svakako obići i manastir Melk, podignut u istoimenom gradu, na oko 240 kilometara od Salcburga. To nam je bila usputna stanica na putu ka Beču, ali i mesto odakle, možda, nosimo i najimpresivnije utiske. U manastirskom kompleksu dominira crkva, delo arhitekte Jakoba Prandauera, podignuta na grebenu iznad samog Dunava. Pažnju brojnih hodočasnika privlači i biblioteka čijih dvanaest odaja čuva više od 120 hiljada knjiga nastalih u periodu od 16. do 18. veka. Tavanicu krasi velika freska koja predstavlja suštinu vere, a okružuju je četiri anđela koja simbolišu četiri osnovne ljudske vrline – mudrost, pravičnost, hrabrost i umerenost. Simbolike ovde ima na pretek. Četiri drvene skulpture predstavljaju četiri nauke (teologiju, filozofiju, medicinu i pravo), a Melk je i središte likovne umetnosti koje godinama okuplja slikare iz celog sveta.

Zvezde na pločniku

Proći Austriju a ne svratiti u Beč – isto je kao da niste ni dolazili. Za jedan od najlepših evropskih gradova, koji je vekovima bio središte političkih, vojnih i kulturnih zbivanja, najlakše je reći da je ogromni muzej na otvorenom. Skoro da nema kvadratnog metra gde se tokom duge istorije nije dogodilo nešto važno. Urezana imena Štrausa, Betovena, Mocarta i drugih rodonačelnika klasične muzike i danas čuvaju zvezde na pločniku glavne ulice. Ring štrase je avenija gde počinje i gde se završava svaka poseta austrijskoj prestonici. Ako zenemarite čokoladne kuglice koje vas prosto mame iz svakog izloga, treba obratiti pažnju na gradsku kuću. Rathaus je svoj konačni oblik dobio 1883. godine, a smestio se nasuprot pozorišta Burgteatar, koji je, kako kažu, bilo omiljeno mesto carice Marije Terezije. Samo nekoliko metara dalje je i austrijski Parlament, građen u stilu neogrčkog klasicizma, a naše turiste će posebno zanimati podatak da je unutrašnju dekoraciju sale Gornjeg doma radio naš proslavljeni slikar Uroš Predić.
Prolazeći gradskim centrom ubrzo ćete stići i do gradske Opere, završene iste godine kada i Narodno pozorište u Beogradu (1869.), a tu je i jedna od najlepših gradskih građevina – Hofburg, nekadašnja carska palata a sada sedište austrijskog predsednika. Koliko god da ste „tanki“ sa vremenom, ovde se jednostavno mora svratiti. Kompleks Hofburga obuhvata nacionalnu biblioteku, carsku riznicu, etnografski muzej, a neponovljiv doživljaj je, svakako, nedeljna misa u srednjovekovnoj kapeli, gde se mogu čuti anđeoski glasovi hora Bečkih dečaka.
Da bi se sve ovo videlo, doživelo i opisalo, potrebno je zaista puno vremena. Ali kako zaobići katedralu u najužem jezgru grada, posvećenu svetom Stefanu, koju krasi najveće zvono u Austriji. Ili, na primer, dvorac Belvedere, remek delo Lukasa fon Hildebranta s početka sedamnaestog veka, koji se i danas smatra jednim od najboljih baroknih arhitekata. Treba li spomenuti i Muzej Albertinu gde upravo ovih dana počinje izložba slika Pabla Pikasa, koja će trajati sve do Božića naredne godine.

Sve ovo, naravno, valja obići pešice, ali ako „padnete s nogu“ Bečlije su se potrudile da organizuju više nego efikasan javni prevoz. Osim fijakera i već pomenutog turističkog tramvaja, koji svojom starošću podseća na našu Romantiku, meštanima i brojnim turistima su na raspolaganju udobni i čisti gradski autobusi, savremeni tramvaji i metro. Grad je isprepletan mrežom “brzih pruga“, a na voz se najduže čeka oko tri minuta. U svakom vozilu su istaknuti crteži i mape grada, pa se i bez vodiča možete lako snaći. Karte se kupuju na automatima, pojedinačna vožnja staje evro i po, cena dnevne karte je pet evra, a trodnevna, koja istovremeno služi i kao ulaznica za brojne muzeje, staje 16,9 evra. Treba znati da prevoz radi samo do ponoći, a ako želite da se kroz centar grada provozate fijakerom koje vuku lipicaneri, platićete 40 evra po osobi.

Šebrun

Jedna od najvećih atrakcija u Beču je dvorac Šebrun. Kada je građen, želja vladara je bila da se po svaku cenu nadmaši sjaj i raskoš jednog Versaja. A cena je, po svemu sudeći, zaista bila visoka. Reč je o izvanrednom arhitektonskom zdanju sa više od 200 soba, od kojih se turistima pokazuju svega 42 odaje. Gradnja je trajala 20 godina (od 1747. do 1767. godine), a njegov arhitekta Johan Berhrad Fišer se potrudio da deluje što impresivnije. Do Šebruna se iz centra grada stiže širokim alejama, kroz Bečku šumu. Putuje se automobilom ili autobusom, ali je najlepše, svakako, fijakerom.

Dvorac je i danas nemi svedok istorije, mesto gde su se tokom vekova okupljale slavne ličnosti i često donosile sudbonosne odluke. U njemu je odsedao Napoleon Bonaparta, u njemu je živeo i u mladim godinama umro i njegov sin, a najduže ga je koristio car Franc Josif, koji je u njemu i umro 1916. godine. Posetioci i danas mogu da vide posmrtnu postelju, kancelariju, lične stvari i rukopise velikog imperatora. U obilju podataka kojim vas „bombarduju“ stručni vodiči, verovatno niko neće pomenuti da su se upravo ovde, na jednom novogodišnjem balu, upoznali srpski knez Mihailo Obrenović i ugarska grofica Julija Hunjadi. Upoznali se, zavoleli i ubrzo venčali. Umesto toga, saznaćete da je dvorac često bio domaćin velikih koncerata i balova, da su goste oduševljavali Jozef Hajdn i Volfang Amadeus Mocart, da su na zidovima izložene slike najvećih majstora kičice, ali i da su se ovde često održavali skupovi od najvećeg značaja za svetsku istoriju. Jedan od najvažnijih u novije doba je, svakako, bio susret Kenedija i Hruščova, početkom šezdesetih godina, kojim je praktično i okončan hladni rat.

Godina Mocarta

U Beču je Mocart proveo poslednjih deset godina života, u njemu komponovao najvažnija dela i često govorio da je „Beč najbolje mesto za njegov zanat“. Godišnjica Mocartovog rođenja je bio povod da se organizuje čitav niz programa u čast velikog umetnika. U više od trideset crkava se prvi put izvodi njegova duhovna muzika, svira se i na ulicama, trgovima i parkovima, a dovitiljivi su se potrudili da slavno ime umetnu u sve i svašta. Tako se, na primer, Mocart može slušati, ali i pojesti. I to ne samo nadaleko poznate Mocart kugle, već i kao predjelo, glavno jelo ili desert, a može se i popiti, s obzirom na to da se ime proslavljenog kompozitora našlo i na etiketima raznih alkoholnih i bezalkoholnih pića.

Cene putovanja

Prava sezona putovanja koje Agencija Šumadija turist organizuje po zemljama i gradovima srednje i istočne Evrope, tek počinje. Za Beč se ponovo kreće 27. septembra i prvog novembra, a dva noćenja i četiri dana puta po osobi staju 165 evra. Nešto skuplji, ali i duži je aranžman za Beč i Veneciju. Kreće se 28. septembra i 23. oktobra, putovanje traje šest dana, a četiri noćenja iznose 245 evra po osobi.
Isto toliko traje i putovanje tokom kojeg se obilaze Toskana, Firenca, Piza, Sijena i San Đimijano. Kreće se krajem oktobra (30.10.), a cena aranžmana je 265 evra. Najatraktivniji je, svakako, aranžman za Siciliju, do koje se putuje avionom ili autobusom, a od vrste prevoza zavisi i cena (485 – 590 evra). Putovanje traje deset dana (7 noćenja), kreće se 12. ili 13. novembra, a tom prilikom će se posetiti Palermo, Sirakuza, Napulj, Pompeja i drugi italijanski gradovi. 

Zanimljiv je i aranžman za Bukurešt sa obaveznim obilaskom dvoraca Transilvanije. Putuje se četiri dana (tri noćenja), kreće se 18. i 25. oktobra, a ovo zadovoljstvo po osobi staje 159 evra.

BELEŠKA SA PUTOVANJA

Diskretni šarm aristokratije
Nekadašnju prestonicu Habzburške monarhije svake godine poseti milioni turista iz celog sveta. Negdašnje carstvo je obuhvatalo skoro trećinu evropskog kontinenta, ovde se sabiralo sve što je bilo vredno i značajno, pa nije čudno što danas treba puno vremena da se sve to obiđe i vidi

 


 

Hofburg

Orkestar

Salsa

Senbrun

Senbrun

Tvrđava


MUDIJADA

Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala, njihova On-line primena, kao i druga upotreba (CD - ROM, DVD),izvoz ili prodaja u inostranstvu, dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača