Poštovani čitaoci,

            Nedavno sam razgovarao sa prijateljem razočaranim u život, ljude, a najviše u svoju decu. Sve im je, kaže, prohteve udovoljio, " i šakom i kapom davao ", ali su ona i dalje nesrećna, nezadovoljna i potpuno nezainteresovana za svet oko sebe. Nisam mu ništa rekao, jer je, nehotice, do suštine i sam došao. Dao im je sve, a uzeo im je snove! Nije im dozvolio da sanjaju, maštaju, iščekuju, da se nečemu iskreno raduju. Umesto ljubavi i pažnje, "zatrpao" ih je hrpom nepotrebnih stvari i ugasio želju da nešto sami stvore ili zasluže.
            Koliko ste puta, pravdajući sebe, čuli da "to nešto" već svi imaju? Nemojte se zavaravati! Prvo, zato što to nije tačno, a drugo – da li zaista želite da vam deca budu kao i sva druga? Ako već imate para i mogućnosti, podarite im nešto drugo – šaljite ih na put i pružite im obrazovanje. Što više budu videli i znali, biće vam više zahvalni, lakše će kroz život prolaziti i drugim će očima ljude oko sebe gledati.
            Za početak je, možda, dovoljno i nešto o drugima saznati. Znate li recimo gde žive Kazaci, šta rade i čeme se bave. Pročitajte o tome na 33. strani gde prenosimo intervju sa Vukom Bojovićem. Ili, na primer, gde se nalazi planina Medvednik i šta se i njenim nedrima i danas krije (strana 37). Znate li nešto o podzemnim odajama Beograda (44. strana) ili, recimo, kako izgleda spust niz najlepše reke naše zemlje (strana 50). A kako se jedan grad za samo nekoliko časova može potpuno promeniti, najbolje „objašnjava“ Bora Đorđević na baksuz strani. Čitajte i putujte.

                                                                                    Vaš urednik
Vlada Arsić