Poštovani čitaoci,

         Kažu da je Gospod ljudima najpravednije razum podelio. Možemo se osećati ružnim, debelim i niskim, ali se niko neće žaliti da je pameti malo dobio. Naprotiv. Toliko smo pametni da više nikog i ne slušamo. A i zašto bi kada sve najbolje znamo. Čitam tako razne komentare na Internet stranama, a jedan mi je posebno zapao za oko. Srbija se, kažu, načisto poseljačila. Zar je moguće, pitaju se dušebrižnici, da je seriju „Selo gori, a baba se češlja“ gledao svaki drugi Srbin? Pa zar ćemo sa tim u Evropu?
Razmišljam nešto i zaključujem da su u pravu. Sve smo pokušali, ali nam se nije posrećilo. S pažnjom smo odgledali sve njihove serije i pornografske sadržaje, uživali u Velikom bratu, organizovali gej-paradu, imamo i sve više narkomana, pedofila i sektaša. Sve njihove vrednosti smo rado prihvatali, pa opet ništa. Na kraju, da zlo bude veće, pojavi se i ta priča o srpskom seljaku. A s njim ćemo, zna se, teško daleko stići. Nećemo, jer Evropi trebaju poslušni, bezlični i dugovima opterećeni ljudi. Oni koji će sve i svašta kupovati, koje će doživotnim kreditima u jaram stavljati, sa kojima će lako upravljati. A našeg seljaka, očigledno, i dalje oduševljava porodica, krsna slava i neke druge „trice i kučine“, koje se ne mogu novcem izmeriti.
Ipak, nije sve tako crno. Oduševiše me upravo kritičari serije, koji sami priznaše da je nisu ni gledali. E to je ono što je dobro. Sposobnost da i dalje pričamo o onome što nismo videli, da raspravljamo o onome što nismo čitali, da mudrujemo o svemu što nam je nepoznato. I zato, hvala je Bogu što nas ovako pametne stvori. Sa takvom pameću daleko ćemo stići.         

Vaš urednik
Vlada Arsić